Šta je popularni video danas?

Naslov je sigurno dovoljno asocijativan da vas misli povedu bar na dve strane istovremeno: ka muzičkoj video-produkciji, spotovima popularnih izvođača i eventualno na jedan umetnički pravac čiji je najistaknutiji predstavnik svakako planetarno poznati Andy Warhol. Međutim, surova ne-umetnička stvarnost reaguje na tehnološku revoluciju suprotno od refleksa jednog stvaraoca tipa Nam June Paik-a ili Warhol-a.

Dominantni aspekti popularnog videa danas svakako jesu i dalje večni fenomeni kategorizovani kao kič i šund. Ipak, nova vremena, novi običaji, doneli su i novi, hipertrofirani plimatski talas ljudskog posrnuća, koje po svaku cenu mora biti snimljeno, zabeleženo. Naše oči su se nagledale takvih senzacija, ratova, stradanja, bizarnih događanja, da nezasita publika gladno traži nove resurse. Zato više nije dovoljno biti strpljivi lovac na posrnuće bližnjeg svog, već događaj treba izazvati, učiniti ga realnim a ne slučajnim ili glumljenim. Da je koncept snimljene bizarnosti realizovan kao čin simulacije dešavanja, bili bismo u zoni amaterskog filma, što na žalost nije slučaj. Krimogeni subjekti, samostalni video-proizvođači, nisu neki tamo otuđeni, nepoznati ljudi koji svoju devijantnost duguju činjenici da su bili nevoljeni i zlostavljani kao deca. Ne, u sprezi sa opštim okolnostima, a kada to kažem pre svega mislim na veliku odgovornost koju snose mediji željni senzacionalizma, običan prolaznik koji u posedu ima običan mobilni telefon sa kamerom, nebitno koje rezolucije, postaje pravi urbani lovac na ljudske glave i slične trofeje. Uhvaćeni eksponati lako će biti distribuirani putem CD-ova, DVD-jeva, interneta i slično, a praksa je pokazala da kampanja 'od vrata do vrata' takođe daje odlične, lukrativne rezultate. Deca u osnovnim školama (verovatno ponosna na svoje kreacije), do zuba naoružana mobilnom tehnologijom snimaju danas strahote, prosto neshvatljive normalnom ljudskom umu, neshvatljive i većini njihovih roditelja. Nasilje i seks, ruku pod ruku, čine okosnicu onoga što na žalost jeste popularni video danas, i to ne samo u Srbiji. Na Google-u danas 19.07.2008. u 4:12 AM, kada ukucate 'pop-video' izaći će uglavnom linkovi sa mega popularnog portala YouTube:

YouTube - POP VIDEO AWARDS CELEBRITY MESSAGES FROM VARIOUS CELEBRITIES WHO WERE UNABLE TO ATTEND ...2 min 38 sec
Ali se pored muzičkih sadržaja indeksirala i popularno-politička tema:
I Got a Crush... on Obama by obamagirl -- Revver Online ... A video by obamagirl - Hey! We're the feature video today on Revver with......... The Obama Campaign song! 'I Got a Crush on Obama' (http://revver.com/video/298339/i-got-a-crush-on-obama)
Ova pretraga svakako može da se čita kao neka vrsta lakmus indikatora gde jedini pravi super starovi današnjice jesu političari, ali može i da prevari jer nedostaje eksplicitnost nasilnih i pornografskih sadržaja.
Sa mišlju da će ovaj tekst biti čitan u duhu filma No country for old man braće Coen, moram da se vratim na jedan, zapravo dva datuma iz sada već tako daleke prošlosti; 1928. godine rodio se već pomenuti Andy Warhol. I zaista ovaj festivalski broj treba dobrim delom da oboji sećanje na velikog umetnika. 1965. godine Warhol snima Outer and Inner Space, film koji je u stvari njegov eksperiment sa video tehnologijom. Koristio se sada već potpuno zaboravljenim Norelco video sistemom, tada naravno kvalitetnijim i skupljim od druge portabl video opreme (vidi text 9. VIDEOMEDEJA, Portapak: 40 godina posle). Interesantno je da veliki broj video beležaka koje je Warhol snimio verovatno nikada nećemo imati prilike da vidimo, upravo zbog činjenice da je traku sa pomenutog sistema danas nemoguće emitovati usled nepostojanja odgovarajuće opreme. Tako je jedino ostala sačuvana zabeleška u kontekstu pomenutog filma iz 1965. godine, samo zato što je autor snimio emitovani video na 16mm film, svakako sa namerom da se pozabavi eksperimentalnom fuzijom dva uzbudljiva medija. Blisko svakom kreativnom umu je da nova saznanja, u ovom slučaju tehnološka, koristi u dijalogu sa svojom okolinom kao faktor konstrukcije i dijaloga a ne razaranja i haosa. Sasvim je izvesno da bi Warhol, da je koji slučajem sada među nama, ideju o svom radu usmerio ka internetu, verovatno ka svojoj sveprisutnosti na sajtovima tipa YouTube. Sigurno je i to da bi nas iznenadio običnošću motiva i svežinom izraza. Pitanje je samo da li bi ga iko zaista video?