Svet se cepa između krajnosti: prava se ukidaju pod maskom zakona, slobode se zatežu bodljikavom žicom, a glasovi se guše.
Savremeni svet ne nudi stabilnost, već prelivanje – između stvarnog i virtuelnog, slobode i kontrole, prava i zabrana. Strukture pucaju iznutra, a granice između suprotnosti postaju porozne. Pojmovi gube oštrinu, uloge se menjaju, a pozicije koje su nekada bile jasne – danas se međusobno reflektuju, u ogledalu punom pukotina.

U takvom svetu, umetnost ne traži utočište. Ona se ne pretvara da zna, niti da rešava. Umesto toga, ulazi u napetosti, kontradikcije i tenzije. Raskida s binarnim podelama i ulazi u prostor između: neodređen, hibridan, ambivalentan.

Tamo gde civilizacija gubi kompas, a jezik postaje neprecizan, umetnost preuzima rizik. Konstrukcija identiteta postaje čin otpora. I svaka ambivalencija – novi oblik izraza.

Muva vas posmatra, a pazite i gde gazite!