Dve ptice u beztežinskom svetu. One izazivaju sunce pesmom dok pomračenje donosi izlazak zvezda. Ptica je pokušaj da se vidi početak u kraju, meditacija o svetu bez nas, postlapsarijski raj, vrsta ljubavi na poslednjem susretu.

Anouk De Clercq istražuje potencijal audiovizuelnog jezika u stvaranju mogućih svetova. Njeni nedavni radovi se zasnivaju na utopijskoj ideji ‘radikalne empatije’.