O Festivalu

Istražite granice umetnosti i tehnologije na Videomedeja festivalu

Videomedeja je međunarodni festival savremene umetnosti i novih medija osnovan 1996. godine u Novom Sadu, kao odgovor na potrebu za prostorom slobodnog umetničkog istraživanja u trenutku kada video umetnost i nove medijske prakse nisu imale institucionalnu podršku, vidljivost ni razvijen kritički kontekst u lokalnoj sredini.

Od samog početka, Videomedeja je zamišljena kao otvorena, nezavisna i inkluzivna platforma, prostor bez granica i ograničenja, u kojem ne postoje verske, klasne, rodne ili rasne podele. Ovaj princip slobode i jednakosti predstavlja jednu od ključnih vrednosti festivala i temelj na kojem je izgrađen njegov dugoročni identitet i međunarodna relevantnost.

Od video umetnosti do proširenih medija

Videomedeja je nastala u vreme kada je video bio marginalna umetnička praksa, često izvan dominantnih institucionalnih tokova. Tokom tri decenije postojanja, festival je kontinuirano pratio, analizirao i aktivno oblikovao razvoj medijske umetnosti, paralelno sa razvojem tehnologije i promenama u društvenom, političkom i kulturnom kontekstu.

Vremenom je fokus festivala organski proširen, od video arta i eksperimentalnog filma, preko digitalne animacije, do interaktivnih instalacija, mrežnih i hibridnih formi, XR/AR/VR praksi, kao i savremenih umetničkih istraživanja u oblasti veštačke inteligencije i novih audiovizuelnih tehnologija. Ova evolucija nije bila vođena trendovima, već potrebom da se umetnički jezik stalno iznova preispituje u odnosu na promene u načinu mišljenja, komunikacije i percepcije savremenog sveta.

Videomedeja nikada nije bila festival forme, već festival ideja, procesa i kritičkog promišljanja odnosa umetnosti, tehnologije i društva.

Platforma, a ne samo događaj

Iako se realizuje kao godišnji festival, Videomedeja ne funkcioniše isključivo kao vremenski ograničen događaj. Ona predstavlja kontinuiranu platformu za produkciju, prezentaciju, razmenu i interpretaciju savremene medijske umetnosti.

Kroz razvoj pratećih programa, publikacija, digitalnih arhiva i onlajn platformi, Videomedeja gradi trajni prostor znanja koji prevazilazi okvire festivalskih dana. Posebno mesto u tom procesu zauzima arhiva sa više od 16.000 umetničkih radova iz celog sveta, koja predstavlja jedan od najznačajnijih resursa ove vrste u regionu. Deo ove arhive dostupan je javnosti kroz portal Videomedeja Medialab, kao aktivan istraživački i edukativni resurs.

Takmičarski okvir i vrednovanje rada

Videomedeja se realizuje kao međunarodni takmičarski festival, u okviru kojeg se odabrani umetnički radovi predstavljaju kroz projekcije i izložbene formate. Takmičarski karakter festivala ne zasniva se na rangiranju ili komercijalnoj vrednosti, već na kustoskom i stručnom vrednovanju umetničkih praksi koje pomeraju granice medija i kritički promišljaju savremeni društveni i tehnološki kontekst.

Selekcija i nagrade

Program festivala Videomedeja bira tročlana selekciona komisija, dok se nagrade dodeljuju od strane međunarodnog stručnog žirija, sastavljenog od umetnika, kustosa i teoretičara iz oblasti savremene umetnosti i novih medija. Detaljne informacije o nagradama, kriterijumima i sastavu žirija definišu se u okviru svakog festivalskog izdanja i dostupne su na namenskim stranicama festivala.

Kontinuitet kao vrednost

Jedna od ključnih karakteristika Videomedeje jeste kontinuitet rada. Više od tri decenije neprekidnog delovanja omogućilo je festivalu da razvije sopstvenu kritičku poziciju, da uči iz prethodnih iskustava i da programe unapređuje kroz stalnu analizu, dijalog i preispitivanje sopstvene uloge.

Kontinuitet nije cilj sam po sebi, već preduslov za ozbiljan, odgovoran i dugoročan rad u oblasti koja se neprestano menja.

Danas

Danas, Videomedeja ostaje vodeća platforma za video umetnost i nove medije u Srbiji i jedna od prepoznatljivih tačaka na međunarodnoj mapi savremene medijske umetnosti. Sa svakim novim izdanjem, festival odbija da se ponavlja, stalno preispituje sopstveni format i nastavlja da otvara prostor za umetničke prakse koje postavljaju pitanja, pomeraju granice i nude nove načine razumevanja savremenog sveta.

Međunarodni kontekst i razmena

Tokom svog postojanja, Videomedeja je okupila umetnike, autore i istraživače iz više od 50 zemalja sveta, iz Evrope, Azije, Afrike, Severne i Južne Amerike, kao i Australije. Međunarodni karakter festivala ne zasniva se samo na broju učesnika, već na dugoročnim saradnjama, razmeni znanja i trajnim profesionalnim i prijateljskim vezama koje su se razvijale tokom godina.

Iz lokalnog konteksta Novog Sada, Videomedeja deluje kao most između regionalne umetničke scene i globalnih tokova savremene medijske umetnosti, istovremeno nudeći međunarodnoj publici uvid u specifičan kulturni i društveni prostor iz kojeg festival deluje.

Nam June Paik, John Cage, Bill Viola, Vitto Acconci, Marina Abramović, Mike Stubbs, Jan Schuijren, Chris Byrne, Piotr Krajewski, Kathrin Becker, Slobodan Šijan, Želimir Žilnik, Dejan Sretenović, Miloš Vojtechovsky, Bálint Szombaty, Robert Arnold, Anouk de Clercq, Johan Grimonprez, Lutz Dammbeck, Sanja Iveković, Sofa Surfers, Nina Czegledy, Ema Kugler, Breda Beban, Zoran Naskovski, Phill Niblock, Kathy Rae Huffman, Manuel Saiz, Dalibor Barić, Oliver Pietsch, Martijn Veldhoen, Margit Lukács, Persijn Broersen, Michael Takeo Magruder, Adad Hannah, Max Hattler, Rafaël, Jean-Gabriel Périot, Richard Vickers, Nataša Teofilović, Andrej Tišma, SJ Ramir, Köken Ergun, Alexei Dmitriev, Quayola, Nicolas Provost, Volker Schreiner, Marc Lee, Thorsten Fleisch, Neil Ira Needleman, Sylvia Winkler, Stephan Koeperl, Thomas Mohr, Erwin Olaf, Semiconductor, Lea Vidaković, Shahar Marcus, Arjan Brentjes, Damon Mohl, Stuart Pound, Alisi Telengut, Dave Lojek, Douwe Dijkstra, Harvey Goldman, Isabel Pérez del Pulgar, Bjoern Melhus, Silvia De Gennaro, Harald Hund, Goran Škofić, APOTROPIA, grupa Art-teror, Kaoru Motomiya, Markus Bertuch, Li Hong Ting, Corinna Schnitt, Jan van Nuenen, Monochrom, Johan Grimonprez, Astrid Rieger, Ocusonic, Grzegorz Rogala, KeithBearden, Faith Holland, Reetta Neittaanmäki, Sebastian Diaz Morales, Andrea Baldini, Francesca Fini, Tracy Peters, Dmitri Voloshin, Ellen Wetmore, Anita Sarosi, Andrea Arnold, Gareth Hudson, Laurynas Navidauskas, Niina Suominen, Neïl Beloufa, Céline Trouillet, Ageda Kopla Taldea, Laetita Bourget, Lala Raščić, Frank Theys, Jörg Niehage, Les Miserables, Bogumił Misala, Jakub Lech (IP Group), Dragan Matić, Vladimir Frelih, Maria Molina Peiró, Joerg Auzinger, Alicja Zebrowska, Nataša Prosenc, Sonja Savić, Reneta Poljak, Sandra Sterle, Janene Higgins, Izabel Hajer, Gabrijela Vasić, Vesna Vesić, Kai Kaljo, Sanja Perišić, Bea de Visser, Olga Egorova, Natalija Pershina Jakimanskaya...