Dalibor Barić

04:00, Color, Stereo, Croatia, 2010
Bol je usporen u slow motionu do praga osetljivosti i prodaje se kao obični anestetik. Prelistavamo kataloge užasa, uputstva za upotrebu, naručujemo privlačne ideje-slike; želimo da ostavimo svoja tela i da za promenu postanemo ta slika. Gledajući film, zaboravljamo na sebe, pretvarajući se da nismo zainteresovani za sadržaj; u stvari, zanima nas svetlo koje hipnotiše i pulsira, i tada otkrivamo našu magijsku i plemensku svest i potisnuti strah od života.