Internacionalni žiri 27. Internacionalnog umetničkog festivala novih medija Videomedeja koji su činili Christl Baur iz Austrije, Marc Lee iz Švajcarske i Filip Markovinović iz Srbije, dodelili su  sledeće nagrade:

Videomedeja Glavna Nagrada

Novčana nagrada od 1000€ za najbolji rad, za kreativnost, inovativnost i umetničku vrednost

Peter Kutin & Patrik Lechner, ROTOЯ [SONIC BODY], live performance, 45:00 min, Austria, 2023

Internacionalni žiri 27. Videomedeje 2023 dodeljuje Videomedeja Glavnu Nagradu umetnicima Peter Kutin & Patrik Lechner za ROTOЯ [SONIC BODY]

Performans uživo spaja video art, mehanotroniku i muziku i podiže ih na jedan viši nivo. Vrtoglavi svetlosni i zvučni efekti ispunjavaju prostor i stvaraju u nama osjećaj krhkosti i nesigurnosti, jer stvara se utisak da ne postoji potpuna kontrola nad događajem. Rotirajuća skulptura koja se transformiše povremeno u hologram, a povremeno u mehaničko svetleće i istovremeno zvučno telo postaje tokom performansa živo, pretvarajući se u entitet za sebe. Treba napomenuti da se slike i zvukovi generišu uživo, na licu mesta, što daje nesumnjivi performativni karakter ovom radu.
Čestitamo Peteru Kutinu, Patriku Lehneru i Matiasu Lencu na ovom snažnom, formalno uvjerljivom i složenom radu!

Pohvala:

Sarah Lasley, Welcome to the Enclave, 12:00 min, Color, United States, 2022

Internacionalni žiri 27. Videomedeje 2023 daje pohvalu umetnici Sarah Lasley za Welcome to the Enclave.

“Welcome to the Enclave” Sare Lasli provokativno je i satirično istraživanje digitalnog okruženja i njegovog uticaja na naše percepcije zajednice, identiteta i težnje za idealizovanim životom. Ova eksperimentalna animacija predstavlja apsurdnu crowdfunding kampanju unutar virtuelnog susedstva za “žene istomišljenice”’. Video rad vešto naglašava krhkost i protivrečnosti digitalnih utopija dok zadire u haos i uznemiravanje koji se mogu infiltrirati u online prostore. Kroz greške i nedostatke u dizajnu, izaziva potragu za idealizovanim predgrađem, pozivajući gledatelje da preispitaju autentičnost virtuelnih kraljevstava. Filmsko i umetničko iskustvo Sare Lasli blista kroz kompoziciju i način naracije u videu. Njena sposobnost da secira metauniverzum predgrađa, ispitujući probleme rase, pola i istorije pokoravanja domorodačkog stanovništva, čini ovo djelo komentarom koji potiče na razmišljanje o složenosti identiteta i zajednice u digitalnom dobu.

Pohvala:


Vladimir Todorović, Algodreams, 10:33 min, Color, Australia, 2023 

Internacionalni žiri 27. Videomedeje 2023 daje pohvalu umetniku Vladimiru Todoroviću za Algodreams.

Sanjaju li androidi električne ovce? Za rad Vladimira Todorovića “Algodreams” mogli bismo reći da je vezan za ovo dobro poznato pitanje. Rad je u ccelini sastavljen od fragmenata koje je stvorila veštačka inteligencija, kojoj je prvo dodijeljeno da napiše scenario, tačnije da “sanja” o temama vezanim uz budućnost čovečanstva. Rezultati pokazuju sposobnost veštačke inteligencije da oponaša, sintetizuje, i na iznenađujući način prepričava priče koje su ljudi već sanjali i napisali. Dok se mašine pretvaraju u divne pripovedače, animatore ili glumce, ljudi krče svoj put kako bi proizveli nove oblike veštačke kreativnosti i inteligencije. U segmentu video radova koji koriste alate umjetne inteligencije, rad Vladimira Todorovića otišao je najdalje jer se ne zaustavlja samo na fascinaciji novim tehničkim mogućnostima, niti na mogućim distopijskim implikacijama utjecaja umjetne inteligencije na naše živote, već ali nastoji napraviti korak dalje, dajući umjetnoj inteligenciji ljudsku dimenziju i stavljajući je u poziciju da pokuša zamisliti kako je to biti čovek.

 

 

Selekciona komisija 27. Internacionalnog umetničkog festivala novih medija Videomedeja koju su činili Ivana Sremčević Matijević, Srđan Radaković i Željko Mandić, dodeljuju nagradu Bogdanka Poznanović umetnici Miljani Niković za Minutiae: One Film, Two Cuts.

Nagrada Bogdanka Poznanović

Za najbolji rad proizveden u Srbiji

Miljana Niković, Minutiae: One Film, Two Cuts, 06:06 min, Color, Serbia, 2022

Found footage, kao osnova ovog rada, uz ritmičko ponavljanje reči koje obeležavaju naša banalnu i jezivu svakodnevnicu, primarno služe stvaranju deja-vu efekta. Dupliranje delova TV reklama iz 1950-ih i njihovo ukrštanje sa drugačijim pojmovnim asocijacijama na jednostavan način upućuju gledaoca na problem pamćenja u kulturi u kojoj stvarnost kreiraju i kontrolišu mediji.